„Vinko, Paško, Bikan Grgin, Jozo Vilića“ pod tim imenom dobih ovu sliku, napravljenu jednim od prvih Kodakovih polaroid-aparata (to su oni aparati iz kojih bi slika brzo izmigoljila, a dok bi čarolija boja izbijala na površinu slika bi se sušila).
Ali neću sad o tehnologiji i povijesti fotografije, nešto drugo me muči. Posao opisivanja slike je doduše dobro plaćen, ali je svaki dinar krvavo zarađen. Oznojim se dobro, povećavam format, smanjujem rezoluciju, dižem revoluciju i zivkam ljude okolo, sve da bih nadopunio ono što je Ivan zaboravio.
Ako bolje pogledate vidjet ćete pored pokojnog Paške jednu ženu! I sad zamislite da ju ne navedem. Tetka Mila, žena pokojnog Miška Šumanovića, bi me s pravom napala, pitajući me:
„Blago bolan, kako si mogo mene zaboravit?“
Ivica, tražim povišicu od 100%, inače uključujem sindikate da brane moje interese.
Tetka, napravi kavu i kolače, zaslužio sam.
Tekst: Blago Vukadin
Foto: Ivan Šarac Paškin