PRIKO MRGINJA: Kako bi moj rođak Tomo mogao biti primjer nekom drugom Tomi?

objavljeno u: PRIKO MRGINJA | 0

Moj rođak Tomo je ljudina bez glave i pameti, al zato ima puno klikera, puno srca i jako puno vica. Kod njega u konobi se jede i pije u najgore vrijeme, a neki luđaci kažu da im je bilo najbolje za vrijeme rata jer su tada imali svega i bili važni kod žena.

Neki od njih su danas uspješni gastarbajteri, neki su ostali uspješni poslovni ljudi, neki su postali nevažni, a svi su sudjelovali u oslobađanju Domovine. Prava ekipa, ko iz snova. Politike svih vrsta, osim crvene i izdajničke.

Taj moj rođak Tomo je bio pravi pušač, onaj ko iz dimnjaka. Nema žigica za pripaljivanje jer mu je dovoljna ona prethodna cigara.

Pored cigara Tomi je bila draga i dobra priča, a i od ženska nije odvraćao očiju. Ne, Tomo nije ni mrtav niti je nestao, on se samo malo promijenio, a razlog je brutalan i jednostavan.

Budući je Tomo više pazio na društvo nego na sebe, jednog lijepog desetljeća, kažu od rata još, njegov je nožni palac promijenio boju i počeo bivati crven. Tomo ne može crveno vidit ni na vlastitoj nozi, pa je tako izbjegavao gledat kako crvenilo postaje sve gore, pretvara se u plavetnilo i na kraju od nekad crvenog palca je nastala nešto manja crna legija, koju Tomo obožava.

Tomo dugo nije želio gledati, a kamo li vidjeti, pa je, kad tad, morao brže bolje u bolnicu.

Mostarska bolnica je Tomi bila zahvalna jer je sudjelovao u njezinoj obrani, pa su mu odrezali samo jednu nogu, nisu mu zabranili cigare ni kad je bio na operacijskom stolu i poslali ga kući da ga drugi sažaljevaju.

No, Tomo nije naučio na sažaljevanje, jebeš takvog čovika.

On je se vratio na jednoj nozi, a otišao u bolnicu s dvije. Odrezalo nogu, a ona još uvik boli.

No, Tomi je trebalo par dana i dobra ekipa da shvati da se nekad nogu mora i žrtvovat da bi se sačuvalo tijelo, obitelj, zajebancija i cigara.

Da nije žrtvovao nogu mi bismo morali žrtvovat koji vic jer bismo Tomu bili ispratili tamo odakle nema povratka.

Ja sam sretan da imam rođaka Tomu, a njegova dica i žena su sretni da je Tomo znao priboliti nogu, te je danas možda najzdraviji od kad je prošao rat.

Kad bi drugi Tomo kojim slučajem naletio u konobu mi bismo mu rekli:

Rodijače odriži tu gubavu i ucrvenjenu nogu, bolje na zdravim štakama nego na bolesnoj nozi.

Ako ne viruješ navrati sljedeći put u konobu kod Tome da čuješ koji dobar vic i kako se preživljava bez navodno neophodne noge.

Tekst: Vinko Vukadin