Prošetaše Džankušića cure
ispod sela, nikamo ne žure,
pričajući jedna drugoj snove
kad će svoje slaviti svatove.
Ruža: „Baš smo lipe, seko moja Ane.“
Ana: „Uređene, mlade, nasmijane.“
Ruža: „Stigo Jozo jučer iz Irana.“
Ana: „I Pere će izbit ovi dana.“
Što bi dalje od Ruže i Ane?
Obadvije sretno su udane,
djecu goje i unuke broje,
još su ljepše. Eto tako to je.
Tekst: Blago Vukadin
Foto: Kalčić