Rodolfo Barrio Saavedra: Nebesa plaču i jadikuju

El cielo llora y se lamentaDia del Recuerdo, 18 de noviembre de 2025
Hoy el cielo está de luto; la naturaleza misma se manifiesta.
Ya no se escuchan los ecos de los combates que asolaron Croacia en 1991,
Eran pocos, infiltrados por traidores y oportunistas,
Hoy recordamos a nuestros muertos gloriosos solo en fechas señaladas.
Hoy, hombres indignos ofrecen ofrendas vacías y lágrimas de cocodrilo
Administradores coloniales de poderes ateos y blasfemos.
Se enriquecieron a nuestras espaldas, compraron voluntades
¿Y nosotros, los sobrevivientes?
Quizás sea hora de despertar de la anestesia que nos impusieron.

Por Dios, la Patria y la Familia.
Rodolfo Barrio Saavedra
Brigadir u mirovini

Nebesa plaču i jadikuju
Dana 18. studenoga 2025.

Danas je nebo u žalosti; sama se priroda oglašava. Kiša koja pada nad Splitom kao da plače i tuguje,
kao da se sjeća onih dana boli i patnje koje sunce još uvijek nije razgrnulo.

Kao da je borba bila uzalud.

Više se ne čuju odjeci borbi koje su 1991. razorile Hrvatsku,
kada je svijet promatrao skupinu dragovoljaca — slabo naoružanih i opremljenih —
kako brane svoju voljenu zemlju i svoje kršćanske vrijednosti od jugo-komunističke agresije.

Borili su se samo snagom svoga srca i ljubavlju prema svom ognjištu.

Bili su malobrojni, prožeti izdajnicima i oportunistima,
ali nošeni vjerom, protiv svih predviđanja.

Krunice oko vrata, križevi na prsima.

Danas se svojih slavnih mrtvih sjetimo samo na određene datume.
 Ne častimo ih iz dana u dan nastavljajući njihovu borbu.

Danas ljudi nedostojni nude prazna obećanja i krokodilske suze
kako bi umirili vlastitu savjest,
 jer su se, kad je došao uzvišeni trenutak, sakrili iza lažnih izgovora.

Kolonijalni upravitelji bezbožnih i bogohulnih sila.

Na našoj muci su gradili svoje bogatstvo, a iz naših redova kupili one koji su pali na kušnju i izopačili svetu uspomenu na naše mrtve. 
Jer za njih oni nisu pali heroji, nego tijela bez duše.

A mi, preživjeli?

Prepustili smo se svakodnevici, bez snage da nastavimo borbu,
zadovoljivši se materijalnim mrvicama.

Dopustili smo da se obeščasti razlog naše borbe, previše izranjeni i razočarani
da bismo svojoj djeci i unucima prenijeli značenje onog pothvata
i predali im zastavu.

Možda je vrijeme da se probudimo iz anestezije u koju su nas gurnuli.

Za Boga, Domovinu i Obitelj.

Rodolfo Barrio Saavedra
Brigadir u Mirovini