I.
Selo u blizini Rame
Magla se zorom spustila,
gusta, prohladna,
teška k’o ruksak na leđima
pretrpan streljivom, bombama i mislima olovnim.
Spustila se na udolinu,
na krovove spaljenoga sela;
tek, kamen prkosan ostao je
vremenu i vatri da se ruga.
II.
Selo u blizini Okučana
Dim, buka tenkovskih motora,
jeka gusjenica na kukuruzištu.
Usta puna zemlje, a oči baruta…,
a u jednoj kući, prizemnici staroj,
mlijeko pokipilo na peći.
Mirišu drva suha,
vatra se čuje pucketa,
izgoreno mlijeko miriše na djetinjstvo
i suze u oči tjera.
III.
Noćna akcija u blizini Šipova
Oblaci tamni prekrili su zvijezde,
noć šumu, a šuma nas.
Sjene smo, siluete mračne,
tek uplašene oči nam se sjaje.
Zvali su pokret!
U nama je vrištao strah,
šumu je ispunila jeza, mrtva se prolomila.
Jedan za drugim, hodali smo,
vezani strahom, tamom i nadom… u novo svitanje.
Tenkovi su kršili sve pred sobom,
cestu usku, noć mrklu
i sve drugo što im je na putu…
Pucanj se začuo, drugi, treći…
Meci su sijevali, zviždali…
Tenkovi se propinjali, otimali;
vatru su rigali i smrt po šumskoj cesti.
Rafali su pljuštali…
Kidali su lišće s grana,
kidali su duše nemirne i
noć mračnu što nas straši,
što nas gleda… jezivo!
Stipan Perković – Pipa
2010.