Priredio: fra Petar Ljubičić
Isuse, što sam toliko sagriješio te moram ovako trpjeti?
O životu sv. Petra, mučenika (+ 1225. g.), čitamo kako je bio krepostan i ugledan u narodu. Zato su mu mnogi bili zavidni, neprestano ga ogovarali i klevetali. To ga je vrlo žalostilo, no nije se branio nego je strpljivo šutio.
Jednog dana, kad je opet čuo što o njemu govore, nije mogao više izdržati nego je otišao u crkvu, bacio se na koljena pred raspetim Spasiteljem i ovako mu se potužio: – “Isuse, Isuse, što sam ja toliko sagriješio te moram ovako trpjeti?“
A Isus mu s križa odgovori: – “A što sam ja, Petre, sagrije-šio pa moram ove strašne muke podnositi? Barem sam ja bio potpuno nevin. Pa ipak, pogledaj što su od mene radili! A tebe još nisu bičevali, još te nisu trnjem krunili i na križ razapeli. Stoga, sinko, gledaj u mene, pa strpljivo nosi za mnom križ što ti ga Providnost Božja šalje jer bez križa ne možeš u Nebo.”
Petar je poslušao glas raspetoga Isusa. Kad mu je bilo teško, on bi odmah bacio pogled na križ i ovako uzdahnuo: “Ako je nevini Jaganjac Božji morao toliko trpjeti za tuđe grijehe, pravedno je da i ja nešto pretrpim za svoje vlastite kojima sam Boga uvrijedio.”
I tako je, gledajući u raspetoga Krista, strpljivo nosio svoj križ te po križu spasio sebe i mnoge druge.