Zavjet je pomogao sinu
Otac Erensberger iz Koblenza u Njemačkoj doživio je slijedeće.
U njegov ured došla je majka i ispripovjedila mu muke sa svojim najstarijim sinom.
– Vrlo sam rano zapazila da je moj sin počeo lagati. Ozbiljno i nježno sam ga opominjala, ali nije bilo koristi. Počela sam kaznama no opet uzalud. Nadala sam se, kad dječak odraste, da će se okaniti laganja. Pogotovo sam veliku nadu polagala u njegovu prvu Pričest. I ta me nada iznevjerila. Tada sam odlučila učiniti zavjet. Otići ću majci Božjoj u Bornhofen i moliti je da mi pomogne.
Bilo je oko jedan sat poslije ponoći kad sam sina probudila i rekla mu da idemo Majci Božjoj. On je cvao od radosti.
– Nije ni slutio o čemu se radi.
Kad smo izišli iz vlaka i odmakli od stanice, onda sam mu rekla: “Sine, ti znaš, koliko me žalostiš svojim lažima. Ti znaš da ništa nisu koristile ni moje riječi, ni kazne, ni molitve. Ja sam obećala majci Božjoj hodočastiti s tobom u Bornhofen da ti Marija pomogne odučiti se od laži.”
Izula sam cipele i bosim nogama pošla na put. Šest sati sam išla preko brda. Ja nisam nikada hodala bosa i ubrzo su mi noge krvarile. Sin je bio ganut i govorio mi je: “Mama, obuj se. Sva si krvava.” “Neću, sine. Rado ću ja sve podnijeti, samo da se ti popraviš!”
Bilo mu je žao. Šutio je. Kad sam ja počela posrtati, bilo mu je previše. Molio me je suznih očiju: „Mama, obuj se, ja ću plakati. Ne mogu te tako gledati!”
“Bolje je, sine, da sad krvarim. Ako me Majka Božja usliša, onda neću prolijevati suze zbog tvojih laži!”
Dugo smo klečali pred kipom žalosne Gospe. Kad smo ustali, on mi je obećao: “Mama, vidjet ćeš da ja nikada više neću lagati. Ja ti to obećajem!” I održao je obećanje!”
Tekst: fra Petar Ljubičić