Da nam naš čemer ne omrzne
Da nam gusle ne umuknu
Da se o svoje verige
O svoje čađave komeštre ne povješamo
Da nas kosti iz kojih rastemo
Ne prokunu kad progovore
Da se ne poubijaju moje gladi u meni
Glad za kruhom i glad za bijelim kruhom
Da se ne pobiju moja lijeva i moja desna
Da se ne pobijem sam u sebi
Da ne okrenem leđa golom ocu
Izvor: Mijo Tokić: Knjiga nemira, Zagreb, 1990.
