Ruža: „Toša moj dragi, napravi nam podrum.“
Toša: „Ko će ga iskopat majketi! Sve kamen na kamenu. Tribali smo kuću malo više započet, ne baš na sri briga.“
Ruža: „A kako bi onda mogla pričat s materom kad ona izađe prid svoju kuću? To smo davno riješili.“
Toša: „Dobro anđele moj, nek onda kuća bude na brigu. Ali bez podruma!“
Ruža: „A di ću onda čuvat salatu, kumpire i kiseli kupus? A?“
Toša: „To tako i tako ne volim. A leđa me gadno bole.“
Ruža: „I piva se bolje oladi u podrumu. Bude ko švapska.“
Toša: „Na to nisam ni mislio. U pravu si, sunce moje. Iskopat ću ti podrum.“
Tako se dogovoriše, tako i učiniše, pa se Toša odmah zaputi do strica Mije koji mu pak pokaza gdje da kopa i kako da leđa čuva, te njih dvojica u jednome danu i dahu, bez prekida i ručka, iskopaše duboki podrum u tvrdom, stjenovitom brijegu.
Uvečer naiđe Kalčić i poslika svoga stričevića i strica, te tako nastade ova fotografija.
Čiča-miča gotova je priča.
Blago Vukadin