“Ovo je zemlja nad kostima mojih djedova, neću bižat s nje. Natopili su je svojim znojem i svojom krvlju i davala im je kruh. I svakog su prolića iznova zagrtali rukave, nisu odustajali. Zapamti to brate.”
Znao je David koliko našoj škrtoj zemlji treba tepat i mazit je da bi ti dala koje zrno pšenice više i bio je spreman na to. Svakog petka, riješivši obaveze na fakultetu, vraćao se u svoje Duvno provjeriti kako napreduje žito. Oće li bit koji dan lipo pa javljaju kišu. Triba bacit umitnjak. Uzorat jos koji dulum ledine do jeseni, nek sunce sprži travu i zima ubije bus pa ce tu bit more heljde.
U Buniće pšenicu-Zvezdanu i Pobedu. U Široku i na Muljevacu raž. Na Brigove i Brdine ćemo na proliće kupit simenskog ječma. I da Bog dobro. Pa nabavit štogod jačeg traktora, da ne slama vise 42-cu. I znao je da nije dovoljno kupit simensko, bacit umitnjak pod brazdu i u prihrani.
Potrebna je volja, potrebno je ne odustajati kad se selo smije smatrajući da je lakše otić u trgovinu i kupit kruh, otić u Prodex i kupit tri polovice i 10 kg sudžuka i nek se suše. Otić u Njemačku i jest konzerve ali dotrat novi BMW i plaćat turu sa 100€ da drugi vide. Potrebna je ljubav. 3 metra po dulumu. Neće je kiša sprat niti će je trava ugušit, ne triba špricat ni plaćat 5 KM više ako oćeš da ti siče slamu da je lakše zaorat. Sve će to doći samo od sebe, i nećeš tribat imat viška para u džepu da budeš zadovoljan.
“Moram nabavit IMT plugove, to su pravi a ne ovi naši OLT-ovi prdavci. Iskrivi ih naša zemlja, to su voćarski.” I kupio je. Rastavio sve do jedan šaraf da ih ofarba. Započeo je ali ga njegovi djedovi pozvaše da s njima ore nebeske njive. Nema gore duplaka ali upregnut će konje, to je oduvik volio probat. Ostavio započet projekt sređivanja plugova koji završiše njegova braća.
U spomen na Davida Majića, zaljubljenika u škrtu grudu zemlje zvanu Duvanjsko polje i još jednog hajduka koji zauvijek osta spavajuć u njedrima svoga Vrana.
Počivao u miru Božjem!
Vladimir Dado Majić (2016.)
