Nakon što su Anna i Dominik napravili mali izlet u Split, pa im dodijala splitska sparina, drugi dan se odlučiše za planinarenje na Mali Vran. Nekako uspiše i mene nagovorit da krenem s njima. Anna je se digla malo ranije i pripremila užinu i vodu za puta, ja sam odletio u grad zaminit auto s Veronikom. I onda se uputismo prema Omrčenici.
Od Omrčenice pješice prema Malom Vranu. Usprkos dobro označenoj planinarskoj stazi, odmah iza Omrčenice skrenusmo jednom u krivom pravcu. Srićom pa je telefonski signal dobar, pa sam nazvao jednog iskusnog planinara, koji nam je priporučio da izmolimo sv. Anti 5 Očenaša, ili da se vratimo do sljedećeg znaka i onda bolje pazimo, jer je staza na novo označena i normalno ne možemo zalutat. Malo nam bi teško vraćat se nazad, ali ipak ga poslušasmo.
Oznake smo brzo našli, i konačno se uputismo pravim putom prema vrhu Malog Vrana. Pri samom vrhu smo se dobro iznenadili kad smo stigli grupicu planinara od troje ljudi. U razgovoru smo saznali da su obitelj iz Njemačke: Thomas, Jana i Stephan, i da odmor provode planinareći po Herceg Bosni. Polazna točka je bila u Omolju, pa priko Liba, Grla, Omrčenice, Malog Vrana, Velikog Vrana, do Hajdučkih vrleti i onda na Čvrsnicu. Stazu su pronašli na internetu, i kažu da su oduševljeni prirodom, a posebno sa perfektno označenim stazom, pa se i ja ovim putom zahvaljujem Planinarskom društvu Orlova stina u svoje i njihovo ime.
Mi bez ikakva tereta na sebi stigosmo malo brže na sami vrh. Nakon 20-ak minuta stiže i ova simptična i zanimljiva obitelj s teškom planinarskom opremom. Stephan je ponio čak i neku malu gitaru (Ukulele) na kojoj nam je na rastanku i zasvirao. Mi im poželismo lipo vrime i puno sriće na daljnjem planinarenju i uputismo se niz brdo u pravcu Omrčenice, a oni uz brdo prema Velikom Vranu.
Tekst i foto: Marinko Vukadin