Imali smo neobičnoga mačka:
plašio se miševa,
krao je kobasice,
i hrkao po danu.
Jednom se mali, sivi miš
uvukao u moju školsku torbu
s mačjim očima.
Uplašio sam se
i počeo se derati.
Mama je otjerala zlikovca,
a lijeni mačor se sakrio
ispod kauča.
Toga dana sam u školu
nosio zobnicu
svoje sestre.
Sigurno je sigurno.
Mačak je popodne
došao k sebi
i pomokrio se
na tavanu
od olakšanja.
Moj zločesti brat
se dugo smijao
ugledavši kapljice
na mome čelu.
Mačak je već dugo
u mačjem raju,
a novi miševi
staru kuću
osvajaju.
Sjetih ga se danas.
Možda misli na nas?
Blago Vukadin