U ovim ratnim danima svatko može i mora pomoći. Sve ono naučeno u danima mira korisno je i u ratu. Tako je rat pokrenuo ljude čiji je zanat stolarstvo da ponude svoje znanje i rad.
Malo smo ih posjetili i evo što su nam rekli: „Naravno, do sada nismo nikada radili za ratne potrebe. Nismo ni slutili koliko je naš zanat potreban u ovakvim vremenima. Stižu narudžbe za razne potrepštine. Do sada smo radili na uređivanju nekoliko prostorija potrebnih vojsci. Tako smo, recimo, uredili prostor za naš duvanjski radio. Dosta stvari radimo za vojnike na bojišnici. Nastojimo im napraviti što ugodnije prostore u kojima borave. Obim posla je velik, a svaki posao nastojimo u zadanom roku uraditi. Pošto nas je relativno malo, a posla puno onda nam i drugi priskoče u pomoć. Ništa nam nije mrsko raditi, ali su nam najdraže mete. Njih radeći, zamislimo uvijek slike onih koji se trenutno na Kupresu baškare.“
A mi možemo jedino napomenuti da smo do njih otišli na osnovu sugestija onih za koje su oni radili. Njihova discipliniranost, stručnost i radišnost nije ostala nezapažena.
TRN
(Iz arhiva TRN-a, broj 6, srpanj 1992., str. 2)