Dok ležim na kosi
(kose su ramena planine,
Ruke što grle i zovu
U zagrljaj mame)
Doci joj njedra trbuh trudni
Osluškujem
Ševe se čuju vjetar trave njiše
Kroz kosu prolazi
(ovo malo što mi je od kose ostalo)
Kroz san čujem
Zveket kose i brusa, miris trava
i riječi što me bude
Ustani, mokra je ledina
Ozepst ćeš
Izvor: Ilija Smiljanić: Zamka vremena, 2018.