MARINKOVI SLOBODNJACI: Kako je Blago litos izgubio dicu

objavljeno u: NOVOSTI | 0

Osmi misec, pa je vruće
svi zasili isprid kuće.

Tanja leta, kavu sprema
i pita se, zašto Blage nema.

Poslala ga po kruv na Vrbicu
sa njim posla i svu našu dicu.

Dominika, Christiana
moju Annu i svog Frana.

Prid pekarom, na Vrbici
zapritio Blago dici:

“Mi smo ovde blizu puta,
ne mrdajte iz auta!”

Ja ću samo kupit kruva
dotle nek vas Gospa čuva.

Kad je ušo on unutra
pade priča, bi do sutra.

Žukinica Blagu sluša
u tom izbi i Galuša.

Razgovor se tad oduži
sad im Blago bulin drži.

Ja naiđo iz Kongore
s dosadom se dica bore.

Kad su mene ugledali
na sri ceste svi su stali.

Prisritni su oni bili
u auto kad su sili.

Ja ih pitam: “Otkud oni?,
“De ne pitaj, već nas goni!”

Dodijalo, Blage nema
osveta se gadna sprema.

Christian od bisa kipi
tražit će nas on po Lipi.

Zalupiše dica vrata
meni žao biše brata.

Ali šta ću, sad je tako
otra kući ja polako.

Sat vrimena nakon toga
ču se vapaj brata moga.

“Jadan ti sam Gospe mila,
di si dicu ti sakrila?”

“Da mi nisu o po dana
odlutali u sri Vrana?”

Di su vuci i medvidi,
od stra Blago cil posidi.

Prije neg je srce stalo
Žuka ga smiri malo.I

I reče mu mirnim glasom,
da su dica punim gasom,

Živa, zdrava i vesela
već u pravcu Mandinoga Sela.

Onda je i on jadan
pošo kući, dobro gladan.

Sa mislima pored dice
i bez kruva sa Vrbice.

Ovde ništa nisam slago
nisam ja ko brat moj Blago.

Tekst: Marinko Ćokanov

Foto: Marija Ćokanova