Kada bih ptica bio,
letio bih posvuda,
posvuda se skitao
i uživao u letu.
A kad otkažu krila,
prizemljio bi se
i tražio koju mrvicu
da preživim, da doživim
još nešto lijepo.
Da netremice gledam
dok druge znanice lete,
da se divim njihovu letu,
i mislim kako upravo
meni uzvraćaju pogled
i mašu mi iz visine.
A kad se vrate i spuste
k meni na zemlju,
još će mi sličnije biti;
igrat ćemo se, pjevati
dok mi glasnice ne otkažu.
Otkažu li mi glasnice,
šutjet ću kao neobična ptica,
slušati kako druge cvrkuću
i uživati u njihovu pjevu
sve dok mi ne otkaže sluh.
Kad sluh presahne,
gledat ću svoje kolegice
i po njihovu držanju
razaznat ću što čine
sve dok mi oči ne zgasnu.
Kad oči zgasnu,
razmišljat ću o svemu,
i ne ću se predati
dok me noge služe
i dok srce ptičje kuca.
Ante Šarac