Nedavno je jedna ekipa pitala za pjesmu o Antinom jarcu koju je naš Marinko otpjevao još u prosincu 2015. godine pa je ponovno donosimo. Tekst je, naravno, pisan u Marinkovom, šaljivom stilu. Slobodno se naglas smijte dok budete čitali.
Teško vrime, pa odoše ljudi,
puno ih se u Njemačkoj budi.
Najvridniji kod kuće ostaju,
za priživit sve od sebe daju.
Takvih ima, i u našem selu,
što još žive po starom načelu:
svoj na svome, tako je najlipše
dodijala i Njemačka više.
Dok se mase do Münchena voze,
naš je Ante nabavio koze.
Ante Šarac, Joze Jakičina,
radi više neg’ dobra mašina.
I kad radi kod njeg’ nema šale,
na Podinom iznikoše štale.
Dvista koza smistio je tude,
još zaposli mandoseljske ljude.
Našo jednog, i njem to u krvi,
Mika Grgin radnik mu je prvi.
Radit oće, al ne znaju struku
pa su za to zapali u muku.
Jutri rano, dok još čeljad spava,
mlade koze traže svoja prava,
pa mekeću, i zubima škripe
čule su se sve do Gornje Lipe.
Ante ne zna, a Mika još manje,
šta je kozom, da nisu za klanje.
Drugog dana, situacija još gora,
sad to čuje i cila Kongora.
Ante misli, gadno mu se sprema,
on rješenje za taj problem nema.
Raspita se čak po ciloj župi
neko reče: nek on jarca kupi,
jer su koze sada u toj fazi,
i tile bi da ih dobar jarac gazi.
Ante sritan, jer on ima jarca,
s bilom bradom, ko u pravog starca,
i računa sad će na brzinu,
on proširit kozju pasminu.
Pusti jarca među koze bisne,
i tri štale bile bi im tisne.
Jedna drugoj priko glave viri,
svaka oće da je jarac smiri.
Dvi je odma smirio nekako,
a trećoj se primiče polako.
Pade prid njom, nemere ni meda,
samo tužno on za kozom gleda.
Mika kaže: istina je živa,
ustaj bane, Ante jarcu piva,
ali ni to ništa ne pomaže
mlađe jarce sad pod hitno traže.
Tek u Grudom imali su sriće,
pet jaraca s njima na put kriće.
Dva-tri dana tribalo je njima,
da sa kozom sve ponovo štima.
Pouka je ovoga problema,
da bez muke, ni uspjeha nema.
Anti želim samo sve najbolje,
bit će znanja, ako ima volje.
Tekst: Marinko Vukadin
Foto: Ivica Šarac