Tu, iza tvojih grudi, u plavoj odaji
stanuješ ti. S licem djeteta.
Probudi ga. Sjat će ti u očima.
I provjetrit ustajale dane.
Svakog jutra pjevušit će ti dok se tuširaš i za posao spremaš.
S dječjom znatiželjom vodit će te kroz poslove.
Ne će ti više smetati žamor glasova na tržnici. Ni inat trgovaca.
Ni osa što ti iz očiju otima mrvicu voćne slasti.
Svojom ručicom povest će te vikendom u polje. Ponovno ćeš otkriti bogatstvo boja.
I, tako drag, ptičji poj.
Odvest će te i na jezero. Ondje ćeš promatrati kako plivaju labudovi bijeli.
U plićaku igrat ćeš se s divljim patkama.
Budeš li dijete, dijete će rado biti ti. Jedno u izgonu jeseni.
Tad možda naslutiš obrise vrta u daljini. I dvije raširene ruke.
Ante Šarac
Odgovori
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.