Nekoliko klošara živi u našem gradu.
Svi oni imaju prljavu, masnu kosu
i dugačku bradu.
Izgledaju divlje,
bolesno i jadno
ali ništa osim hrane
ne kradu.
I svi imaju tužne poglede
od kojih se misli lede.
Jednome sam večeras htio dati
veliku pizzu sa šunkom.
Ali on meso ne jede.
Uzeo je samo pivo u dozi
i rekao radosno:
„Nazdravlje. Bože pomozi!“
Ja sam produžio kući,
u stančić vrući,
vrteći misao po glavi:
„Hvala ti Bože da smo svi zdravi.“
Tekst: Blago Vukadin