VEŠ MAŠINA

objavljeno u: NOVOSTI | 0

Nakon dugo, dugo vrimena, napokon sam se riješio mačke. Sav sritan noćas kasno lego, uvjeren da se mogu naspavat. Subota je, ne radim i nema mačke da mi u najkasnije u osam sati prid vratim mijače. Ono sažaljivo: Mijau, mijau… Kako moreš spavat, a ja gladna? Tako ti ja mirne savjesti potiho hrčem, kad me nešto prenu i trže iz pravedničkog sna. Najprije sam optužio mačku, ali sam u djeliću sekunde skonto da je ona u vječnim lovištima. Moram priznat da sam na trenutak pomislio da me i od tuda progoni. Obliven znojem sam se nekako dočepo telefona i smiren vidio da je samo sestra Marija. Na moje pitanje: Ko je pogino i di gori? Ona me priupita: Jesam li poludio, šta je to pitam subotom u pola osam? Niko nije pogino, niti igdi gori, nego joj se pokvarila veš mašina. E, sad vi meni recite, koja normalna žena pere veš subotom u pola osam?! Veš mašinu sam ono iz sna, telefonski uspio popravit (nije bila uštekana) i ponovo zaspo. Evo sve do sada.

Marinko Vukadin