SAČUVANO OD ZABORAVA: Pismica o našem turniru (2009.)

SAČUVANO OD ZABORAVA: Pismica o našem turniru (2009.)

objavljeno u: SAČUVANO OD ZABORAVA | 0

Dragi moji Mandoseljani i ostali, kao što sam obećao evo jedna mala pismica o našem turniru, ako sam nekoga zaboravio spomenit ili ne daj Bože uvridio onda ga molim unaprid za oprost. Sve žalbe i pritužbe šaljite organizatorima turnira ili administratoru najbolje stranice.

Prvog dana na turniru
skromni ljudi i i u miru.

Obučeni u plavkastu robu
Draganovu došli grobu.

Odat počast svima što su pali,
za slobodu svoj su život dali.

Nakon ovog lipog čina,
počela je fešta fina.

Tri se dana stalno slavi,
turnir to je posto pravi.

Šesnaest je tu ekipa,
samo nije selo Lipa.

Dobro rade mladi ljudi,
muško, žensko svak se čudi.

Na razglasu Antin mali,
pušća glazbu svak ga fali.

Za šankom nam Tomo stoji,
burad pive stalno broji.

I on pivu dobro voli,
pa ga drobčić za to boli.

Od bolova cil se lomi
uz njega je sestrić Tomi.

Ni našto nam on ne sliči,
pa ga Josip sada liči.

Znade čoban, nije ovca,
da mu triba pelinkovca.

Za šankom je puno ljudi,
svi letaju, svak se trudi.

Za roštiljom bez po muke
i uz pomoć malog Luke
stoji meštar s puno znanja
to je Bikan nije Janja.

Na terenu nigdi slamke,
povaljo ga doktur Branke.

Uz liniju kraj terena,
nije bila neka žena,
već dva stara mudra vuka,
glasna pišća, brza ruka.

Ne mere im ništa kiša,
to su Ivan i Jakiša.

Tu su bili i čuvari,
Petar Jozin, Zdravke stari,
Vjeko, Stipe i Ivica
Ile Šarac i Brankica.

Jedini problem istina je živa,
to je bila Katićova njiva,
prikopo je dan prija turnira,
cilo selo zato nema mira.

Udarci su teški, bolni,
Tomo reče da je ženski organ spolni.

Koljani su bez finala
Kongora im turnir dala.

Osvojili prvo misto,
nema veze nama isto.

Treće misto za Omolje,
dogodine bit će bolje.

Ni na fešti drugog tjedna,
nisu čeljad bila žedna.

Ostalo je pive dosta,
nikom nije sad do posta.

Naša zava, žena stara,
oće igrat graničara.

I kamen se poslje baco,
najlošiji moj je braco.

Jedna mlada čvrste ruke,
baci kamen bez po muke.

Pao negdi u sri sela,
ko će drugi nego Jela.
Na golfu je on onliki
ponajbolji bio Riki.

Kad je pukne Zdravkov mali,
počme lopta da se pali,
pa je stane neka cika
leti ona do Brišnika.

Ništa ovde nisam slago,
nisam ja ko brat mi Blago.

Tekst: Marinko Vukadin (2009.)
Foto: Arhiva (2009.)

Leave a Reply