RAZGOVOR UGODNI NA PLANINI MIDENOJ

objavljeno u: NOVOSTI | 0

Križ:              Ma šta mlataraš tim ručurdama više!? Nebu mi boju kvariš, oblake gonjaš, mir moj stoljetni   remetiš…

Vjetrenjača:   Ajde, bolon, šta se ljutiš? Odmah galami na mene, ccc. Ne mlataram ja što me volja, nego što su me ljudi tako postavili. Ovim svojim perajama njima energiju dajem, da im život bude lakši i ugodniji.

Križ:             Ne ljutim se, bona, hehe, nego ja to nako po naški… Malo oštrije, da te trznem, da vidim jesi se obikla ovdje i kako ti je.

Vjetrenjača:   Obikla, ja šta sam. Moram se obiknut kad mi je lijepo i dobro se vidi s ovog brda. Čisto je i prozračno sve… Buško mi jezero na zapadu, Blidinjsko s istoka odbljeskom sunca jutro donosi. A kad se malo nadvirim sve do mora se vidi…

Križ:              Lipo, lipo… A puše li ti tude, ja sam se malo u ovu zaklonicu sakrio?

Vjetrenjača:   Oslobodi Bože, pa naravno da puše. I treba puhati. Zato sam tu. Vjetar je moja hrana. A jedeš li ti išta?

Križ:              Meni hrana ne treba, ja sam kamen na kamenu. Bez svega mogu.

Vjetrenjača:   Zar se može tako?

Križ:             More. Eto, jedino što mi zafali je razgovor i lipa rič. Prije su me ljudi više obilazili, za ove što ovdje leže molili i njih se spominjali, a mene kitili očenašima i ukrašavali rezbarijama. Sad sve to manje, pa se malo toga zaželim, da ti pošteno kažem. A zar se vitrom hraniti more?

Vjetrenjača:   Može. Vjetrom se hranim i ljudima pomažem, da se bolje noću vidi, a kad rade – da se ne umore.

Križ:               Fala Bogu pa sad i taj vitar nečemu koristi. Nek je neke vajde od njeg i nek je čoviku na korist. Vazda nas je bio i umarao, a sad eto dođe vrime pa i od vitra koristi ima, ako je tako ko što kažeš.

Vjetrenjača:   Tako i nikako drugačije. Takvo vrijeme došlo. Što bi vi stariji rekli: Vakat kule po kotaru gradi…

Križ:                Je… Vakat gradi, vakat razgrađuje.

Vjetrenjača:    I to, ali dosta će borovine još po Vranu narasti dok dođe do tog da se razgrađuje…

Križ:                Je. A ko će ga znati, možda jednom ni mene ni tebe ne bude.

Vjetrenjača:   Mene možda i ne bude, ali tebe će uvijek biti.

                                           Ja sam dinamika, ti si stabilnost.

                                           Ja sam sila, ti si uporište.

                                          Ja sam ideja, ti si smisao.

                                         Ja sam mijena, ti si stalnost.

Križ:                Nisi ni luda koliko si mlada. A što nisi prije došla, kad je već dobra vajda od tebe?

Vjetrenjača:    A eto, nisu ljudi znali za me…

Križ:                Da ti stari kaže – i u davna vrimena se ko nešto pričalo da može od vitra koristi biti, ali nije se znalo dobro za to, pa kažu: «Ne mere to kod nas».

Vjetrenjača:   A evo sad vidimo da može. Samo treba znati…

Križ:                Ja… Razlika je znat i ne znat.

Vjetrenjača:   Vazda bilo.

Križ:                Znači, ti ljudima život olakšavaš? Znaš, i moja je to uloga. Samo neki to ne mogu svatiti, pa kažu da im je križ težak. Kako, bolon, križ more bit težak? Ja sam ovdje da olakšam… Eto, čak i kad ljudi na ovo groblje dođu, na me se naslone. Otpunu… U moj lad se zaklone. I meni onda to drago bude.

Vjetrenjača:    A otkad si ti ovdje?

Križ:                Stoljećima. Eonima. Prvo sam bio samo kamen u mrkloj dubini zemlje… Pa me tektonske sile digoše na površinu, a ljudi napraviše križ.

Vjetrenjača:   Bome si odavno. I jesi se umorio?

Križ:                Nisam. A i najteže je prošlo, ono kad su Turci bili. Tad sam bio malo se umorio, tih četiri stotine godina… Dodijo zulum, pa sam se vako rukama podbočio… I kad sam to izduro, sad mogu barem još toliko, vako podbočen, zagledan u crte na obrisima brda. Sve gledam – evo i tvoje kretnje su mi mile, kao da si oduvik ovde…

Vjetrenjača:    Oduvijek baš i nisam, ali dugo ovdje planiram biti, u ritmu se vrtiti i ljudima dobro donositi.

Križ:                 Baš lipo… Kad razmislim, dobro je da smo ovdje i neka nas ovdje. Sve naše treba ovom svijetu i ovom narodu:

                                         tvoja energija i moje sjećanje,

                                         tvoja snaga i moja stamenost,

                                         tvoja bistrina i moja mudrost,

                                         tvoje kretnje i moj mir

Foto:            s Interneta (tražimo autora)

Tekst:          T.M.