O DUVNU (ŽUPANJCU) 1899.

objavljeno u: NAŠA OGNJIŠTA I BAŠTINA | 0

Kraj i mjesta

Duvno spada po položaju zemļišta k Hercegovini. Po današńoj političkoj razdiobi spada k Bosni (okružje travničko, kotar Župańac, općina Župańac).

Duvno graniči od sivera sa selom Šuica (! Ur.), od iztoka sa planinom Ļubuša i Vran. Od podne Trobukva, od zapada Koškopoļe i Grabovica, kao i Buško blato.

Čitavo poļe sa okolicom selâ zove se od svakoga Duvno.

Po starini je starije Duvno nego li Župańac. To se lipo očituje i u pismama, jer se nigdi ne piva Župańac, već uvik Duvno. Lipo su stari cinili Duvno, a pripovida se, da su ga zvali „Duvno, zlatno guvno“, jer je narod bio dobar i želijo jedan drugom dobro, a nije se, ko danas, beštimalo ni zlo govorilo. Danas sve izlazi na tančinu i u Duvnu, pa i ne rađa sada, ko do sada.

Pripovida se, da je ovo staro misto, a da je u ńemu bilo i bojeva (mejdana), te da je poļe dosta puta krvļu natopļeno. Za Duvno se govorilo prije, da je (žitnica) ambar dalmatinski.

U godini po tri put pada dernek u Duvnu, a prije je pado dernek u Mokronogama, pa su se i nazivale Mokronoge Bukovik. Sad pada dernek u Duvno na rišćanski Petrov i Veliku Gospojinu i Mihoļdan.

Oko sveg Duvna je poļe, koje je došlo na okrugo. Što je poļa bliže kuća, to se ove i zovu podvornice, a malo daļe su livode (kosnice). Poļe duvańsko je okruženo okolo gorama, a ispod greda su sve na okolo od bure spram jugovine, a onda jopet od jugovine k buri su sve ispod grede sela. Ispod sela od bure teče Šujica, i saliva se pod Tuboļom u ponor i nestane je u onom ždrilu, a izvriva (!) u Vrilu (Buško blato) i zove se tamo Ričina. Priko Šujice ima 4 ćuprije i pod svakim selom, ispod kog teče, skakala od stina. Najviša je ćuprija blizu ponora, a zove se i Buk, jer kad se ponor u proliće i jesen zaduši, pa ne more voda da otiče, onda kod te ćuprije buči i pini se, te se otale i nazva Buk.

Pošto je Duvno veliko poļe, dugo je od sivera prama podne 4 sahta, od iztoka prama zapadu široko 1½ saht, i pošto su sela okolo čitava poļa, naredana jedno do drugoga, zato ću početi sela brojiti od sivera prama podne i tako sve na okolo. Sela su rastavļena jedno od drugoga od 10 časa do pô sahta.

Na livoj strani Šujice od bure spram jugovine jesu Mokronoge (125)3, a veli se, da je ovo selo nazvano tako, što je onda bilo prije sve vrilo do vrila, te niko nije mogo doć iz poļa u selo, a da nebi bar malo ugazijo. Odma’ blizu Mokronoga je Lug (118), Kuk (79), Sarajlije (280), Letka (271), Vedašić (357), Oplećani (135, tursko selo), Srđani (117), Rašćani (‚Rašļani‘, 25),4 Mandino selo (159), Lipa (124), Omoļe (327), Borčani (367), Kongora (395), Seonica (270), ‚Crvenice‘ (369), Mesiovina (454). Od Mesiovine su jopet sela ispod planine k buri: Bukovica (476), ‚Mrkodo‘ (415), Brišnik (‚dońi 209, gorņi 494‘), Cebara (109), Omerovići (tursko selo, 67), Kovači (174). — S desne strane Šujice je: Eminovo selo (220)5, Buovo, Stipanići (‚Stipaņići, 677‘), Jošanica (75), Podgaj (116), Kolo (343), ‚Župaņac, varoš‘ (1809), ‚Blažuj‘ (137). ‚Skupa 9323 duše‘. Tuboļa6 (‚novo selo‘, 30), Kolo, Blažuj, Eminovo selo i Jošanica (75) nisu pod gredom.

Izvor: Rubić, Stojan i Nuić, o. fra Anđeo; Duvno (Župańac), u: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, JAZU, Zagreb, 1899., str. 244.—291.