“Izvadi mi jedno oko, da škrtac ostane bez oba!”
Jednom zgodom išli su putem Škrtac i Zavidnik. Prvi je išao na prstima da ne uništava pete. Drugi je išao uz njega, namjerno gazeći u blato da isprlja Škrtca, jer nije mogao podnijeti da on ima bolje odijelo od njega.
Idući tako susretnu Gospodina koji je išao putem čineći dobro.
Gospodin ih pozdravi i upita ih: “Koje vam dobro mogu učiniti?”
Škrtac skoči, a Zavidnik se uplaši.
“Svakoga ću nagraditi” – doda Gospodin – “ali na ovaj način: prvome ću dati ono što želi, a drugome ću dati dvostruko više nego dadem prvome.”
Škrtac se povuče natrag. Zavidnik je bio već deset metara podalje. Svaki je htio biti zadnji, da dobije više.
“Naprijed!” – reče Škrtac Zavidniku, “Ti imaš prednost.”
“Hvala lijepa!” – dodade drugi. “Neću nikada biti veći od osobe koja je dostojnija od mene!”
Svađali su se dugo. Ali budući da se nisu mogli složiti koji će prvi tražiti od Gospodina, reče Gospodin: “Vidim da vam ne treba ništa, onda idem dalje!”
Škrtac videći da će mu izbjeći prigoda sreće, pristupi Gospodinu. U taj trenutak i Zavidnik skoči i preteče Škrtca moleći Gospodina da mu izvadi jedno oko, tako će škrtcu izvaditi oba oka.
Ovo je židovska priča koja jasno govori kako Zavidnik ne žali što će ostati bez jednoga oka, kad će Škrtac izgubiti oba.
“Neću poći s pogubnom Zavišću: ona nema
ništa zajedničko s Mudrošću”
(Mudr 6, 23)
Tekst: fra Petar Ljubičić