IZ ARHIVE: Kupljačina sijena

objavljeno u: IZ ARHIVE | 0

Tko se šeće po polju zelenom,
il Ivići, ili Džankušići?
Nit Ivići, niti Džankušići
već potomci Joskanova roda
iz Mandina, pod Ljubušom sela.

Mice svoje  skupio hajduke
na livadi, Karevina to je.
Traktor kosi i otkose niže,
valja silno pokupiti sijeno,
pa mu govor poljem odjekuje:

„Dico moja, velika i manja,
sad u ruke grablje dofatite,
ili grablje, ili vile duge,
pa slažite sino u naviljke!
Od Ro
ška se zatamnilo polja,
biće kiše, gadno nam se piše.“

Sunce grije, družina se prži,
samo Vinko mrsko vile drži,
nigdje hlada, dugačka livada,
i on će se uznojiti sada.

Prva slijeva Kalčina je Anđa,
kraj nje Iva Baćkušina grabi,
dok se Miro u majici sunča
Mila pune vile zagrabila.
Vinko, rekoh, već unaprijed kuka,
a Dragica sve brižno nadgleda,
hvaleć‘ Ruški Markanove brke,
Milan Antu preteći bi htio.
Kad u  Mice ozari se lice
jer pogleda u pravcu istoka
pa prozbori, svi se opustiše:

„Stiže Blago, ne plaš’te se kiše!”

Tako bješe, osta zapisano,
no meni se pohvaliti ne da,
pa gledajte, prosudite sami,
il‘ odite u polje gledati.
Silno sijeno, sve je pokupljeno.

Tekst: Blago Vukadin

Foto: Ivan Mijin